Choose an application

• Reference Manager
• EndNote
• RefWorks (Direct export to RefWorks)

Ова књига представља прилагођен и делимично измењен текст магистарског рада Обредно-релишјска пракса и етницитет верника српских православних парохија у Калифорнији, одбрањеног у децембру 2002. године на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Рад је настао као део пројекта Етнографског института САНУ број 2157: Традиционална култура Срба — системи представа, обреда и социјалних институција, који финансира Министарство за науку и технологију Републике Србије. Желела бих да се захвалим овом министарству чији сам стипендиста била током постдипломских студија, као и Министарству културе које је финансирало моје путне тропжове до Лос Анђелеса. Захваљујем се свим колегама у Етнографском институту САНУ чијим сам се искуством користила приликом израде рада. Најсрдачније се захваљујем мојим рецензентима академику Димитрију Стефановићу, др Душану Дрљачи, др Младени Прелић на корисним саветима и сугестијама, као и ментору проф. др Бранку Ћупурдији. Посебну благодарност дугујем епископу шумадијском господину Јовану, који је током мог боравка у Калифорнији у јесен 2000. године био владика западноамерички и који ми је дао дозволу за истраживање у његовој епархији. Желим да се захвалим и свештенству западноамеричке епархије које ми је помогло да прикупим материјал за израду овог рада, посебно јерејима Блашку Параклису из Оринџ Каун-тија, Петру Јовановићу из Сан Габријела, Марку Матићу из Сан Франциска и његовој супрузи Весни, као и свим испитаницима - људима добре воље који су учествовали у истраживању и допринели стварању ове књиге. Дугујем посебну захвалност др Андреју Симићу, професору антропологије на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и проф. др Димитрију Ђорђевићу, са Универзитета у Санта Барбари (Калифорнија), члану САНУ. Највећу захвалност дугујем мојој сестри Татјани и њеном супругу Зорану Миловановић, који су сносили све трошкове мог боравка и истраживања у Америци - без њихове љубави и разумевања реализација овог подухвата била би немогућа. Истинску и усрдну подршку и у овом послу пружили су ми моји родитељи, којима неизмерно благодарим на помоћи и стрпљењу.

Christian Theology and Religion --- History --- Anthropology --- Social Sciences --- Customs / Folklore --- History of Church(es) --- Sociology --- Recent History (1900 till today) --- Theology and Religion --- Cultural Anthropology / Ethnology --- Family and social welfare --- Eastern Orthodoxy --- Migration Studies

Choose an application

• Reference Manager
• EndNote
• RefWorks (Direct export to RefWorks)

Područje Cetinske krajine obuhvaća područje nekadašnje općine Sinj i tri sela u nekadašnjoj općini Knin (Civljane, Kijevo i Cetina). Radi se o regiji koja obuhvaća gornji i srednji tok rijeke Cetine, od izvora pod Dinarom u okolici sela Cetina do njezina ulaska u kanjon ispod Trilja. Ova je regija iznimno velika i obuhvaća površinu od 1.500 kvadratnih kilometara. Nekada je područje pripadalo Cetinskoj županiji,1 koja se spominje već u desetom stoljeću, a kasnije Cetinskoj, tj. Vrličkoj krajini (16. – 18. stoljeće). Na području današnje Cetinske krajine nalaze se dva grada (Vrlika i Sinj), pet općina (Civljane, Hrvace, Otok, Trilj i Dicmo) i 74 naselja. U širem geografskom smislu ovaj teritorij pripada Dalmatinskoj zagori, koja osim Cetinske krajine obuhvaća i Kninsku krajinu, Ravne kotare, Bukovicu, Imotsku krajinu, Vrgoračku krajinu, Drnišku krajinu, Kaštelansku zagoru te zaleđe Trogira, Solina i Šibenika. Okosnicu regije čini rijeka Cetina koja objedinjava niz manjih kraških polja (Cetinsko i Paško polje, Vrličko polje, Hrvatačko polje i Sinjsko polje). Niz manjih potoka s lijeve i s desne strane osnažuju rijeku Cetinu vodom, a viša područja, koja se nalaze na planinama Dinari i Svilaji, uglavnom oskudijevaju vodom. Sa sjeveroistočne strane regija je omeđena planinom Dinarom, a s jugozapada planinom Svilajom. Vrhovi Svilaje i Dinare izdižu se 1.509, odnosno 1.913 metara nad morem. Zbog svog je položaja Cetinska krajina oduvijek bila važna prometna spona priobalja s Bosnom, odnosno s balkanskom unutrašnjošću. Također je taj kraj, preko Knina pa dolinom Une, bio prometna spona priobalja s panonskim područjem, a na jugoistok s neretvanskim krajem i Hercegovinom, odnosno Dubrovnikom. Cetinska se krajina nekada dijelila na dva dijela, na Vrličku i Sinjsku (nekada pravu Cetinsku) krajinu. Vrlička krajina obuhvaćala je planinsko područje koje se nalazi uz sam izvor rijeke Cetine te prvih nekoliko kilometara od Vrlike prema Sinju, gdje je postojalo nekoliko polja koja su potopljena akumulacijskim jezerom Peruća. Od Dabra i Maljkova pa na jugoistok i jug do Trilja i Dicma, prostirala se znatno veća, Cetinska krajina.

History of Church(es) --- Agriculture --- Social history --- Recent History (1900 till today) --- History of Education --- Health and medicine and law --- Demography and human biology --- 13th to 14th Centuries --- 15th Century --- 18th Century --- 19th Century --- The Ottoman Empire --- Eastern Orthodoxy --- Migration Studies --- Inter-Ethnic Relations --- Ethnic Minorities Studies --- Socio-Economic Research --- Politics and Identity --- Croatia --- History.